KOLUBARSKA RUDARSKA POEMA
Ove reči
ovo grumenje belog uglja
posvećujem rudarima
crnim ratarima
u kolubarskim ugljenokopima
bez kojih bi tama bila mnogo dublja
a svaka zima kao sedam zima
i od kojih bruji
greje se i sija
najlepša zemlja na svetu-Srbija!
U ovoj dolini
koju često plave
Kolubara i Tamnava
ovdašnje Morave
u ovom trouglu između tri grada
izmeđ Lazarevca
Lajkovca i Uba
po kojima crni sneg leti pada
s neba plavog ko krilo goluba
nalazi se polje DE i ugljenokopi
najbogatiji u celoj Evropi
Tu zjape crni ugljeni krateri
sablasne doline i dubodoline
koje riju moćne mašine bageri
džinovske krtice ili ptičurine
izašle iz zemljinih rana
u sjaj dana
sletele iz plavog nebeskog bezdana
da povede iz zemlje,iz peska i blata
milijarde tona crnog zlata
što teče širom sveta,žuboreći
rudarskim znojem o patnji i sreći
A nad njima kruži gospodar doline
veliki bager
strašna Plava ptica
pred kojim drhte ljudi i mašine
i cela kolubarsko-tamnavska ravnica
od koje se greje
i svetli
i sija
najlepša zemlja na svetu-Srbija!
Od Belog Manastira do Belih Dečana
od Prijedora pa do prokletija
od Svete Trojice do Svetog Stefana!
Behu nekad ovde
nepregledne šume
pune vila,divova,zverinja,utvara
pa potonule u adske podrume
i pretvorile se u tajne riznice
pune crnog zlata
uspavanog žara
koje sad otključavaju
dok zvezde spavaju
preplanule ruke tamnavskih rudara
i zastrašujuće kandže Plave ptice
koja kida utrobu zemlje i razara
kolubarsko-tamnavska sela i žitnice
čupa lipe,orahe i stabla šljivova
oko napuštenih kuća i bunara
A živ je još samo jedan pravi div
potomak davnih prašumskih divova
čuveni Rudarski basen Kolubara
što je strašni bager
divnu Plavu pticu
proglasio za svoju zaručnicu
a Lazarevac grad za prestonicu
gde se barjak sa čekićima vije
i gde bije
rumeno srce rudarske Srbije
na koju reže kao besni kojoti
maloletni i maloumni starci
nekadašnji ljudi,sadašnji roboti
obezdušenici i bezkičmenjaci!
Da nije tog Diva
te rudarske dike
sa krunom slavne Kolubarske bitke
čije snažne ruke mnoga usta hrane
i da nije crnog brašna u oblaku
icnad Vreoca i drugih seoca
stali bi vozovi
toplane,fabrike
brodovi,hladnjače
termo elektrane
Zacvokotala bi Srbija u mraku
i postala bi možda opet siva
šuma,puna zveri i otrovnih gljiva
vila,vilenjaka i drugih utvara
I zato pozdravljam ovog divnog Diva
što se zove
Rudarski basen Kolubara
i sve rudare iz grada i sela
koji su udovi jednog moćnog tela
što u ovo nevreme
u ovo bezvremlje
vadi svoj beli hleb iz crne zemlje-
r u d a r s k i m p o z d r a v o m
što se tako tečno
preliva u pesmu i zdravicu
SREĆNO!
Od ovog pozdrava
svaki put zasvetli
Srbija
najlepša zemlja na planeti
koja zaseni razmaženu damu-
Evropu baš na površinskom kopu
i koja će u svom Pravoslavnom hramu
zahvaljujući običnim ljudima
što joj neumorno riju po grudima
prebroditi i ovu belosvetsku tamu!
Dobrica Erić
