Glumci su misionari

31 maj, 2011

GLUMAC BRACA TODOROVIĆ O SVOM POZORIŠNOM ŽIVOTU

Čovek  se  u  glumi  i  umetnosti  uopšte, bar ja, ne takmiči sa drugima. On se takmiči sa samim sobom, da svaki  put  pobedi  sebe.  Takođe,  želi  da drugima  pruži  radost  –  počinje  svoju priču Predrag Braca Todorović, dramski umetnik.

On je 1980. godine završio Akademiju umetnosti u Novom Sadu u klasi profesora Branka Pleše. Upisao je 1976. godine, mada ga je već godinu dana ranije profesor  Marinko  Maričić zvao  u  svoju klasu,  takođe  u  Novi  Sad.  Međutim,  ljut što nije primljen na Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu kada je konkurisao prvi  put  baš  kod  profesora  Maričića, iako  je  ušao  u  uži  izbor,  bio  je  jedini student  koji  je  odbio  poziv  tako  izuzetnog  reditelja.  Ipak,  ostali  su  dobri prijatelji  i  Todorović  je  kasnije  igrao u tri njegove predstave.

Svoj pozorišni život počeo je u pozorištu  u  Zrenjaninu.  Njegova  mentorka bila  je  Borjana  Prodanović.  Tamo  je proveo jedanaest meseci i, kako kaže, to je  bila  možda  njegova  najlepša  profesionalna  godina.  Ne  samo  zbog  toga  što je bio mlad, nego što je došao u ozbiljno pozorište među vrsne glumce od kojih je mnogo toga naučio. U prvoj sezoni je odigrao 140 predstava, što je za glumca koji tek počinje bio pravi izazov.

Međutim,  kada  se  pojavio  konkurs  u Malom pozorištu „Duško Radović” prošao je audiciju i vratio se u Beograd.

Mada u Beogradu živi i radi, gotovo 52 godine (sa sedam je počeo kao i većina glumaca  njegove  generacije  u  grupi  Bate Miladinovića na Radio Beogradu), oseća se Lazarevčaninom.

–  Kada  me  otac  krajem  osnovne  škole  poslao  u  Lazarevac  da  bi  smirio  moj buntovnički  duh,  ja  sam  u  gradu  gde  sam provodio  školske  raspuste  kod  babe  i dede  i  imao  mnogo  prijatelja,  bio  više zaštićen nego u Beogradu. Prosto, svi su me poznavali, pa sam bio više odgovoran za svoje postupke, što je učinilo da mnogo pre sazrim – seća se Braca.

Po  dolasku  u  „Radović”,  nije  mislio da  će  tu  provesti  gotovo  ceo  glumački  vek  jer  po  vokaciji  nije  bio  dečiji glumac.  Vremenom,  gluma  pred  decom, koja  su  najiskrenija  publika,  postala  je njegova  velika  ljubav.  Ubrzo  je  otvorena i večernja scena, predstave su radili veliki reditelji i nekadašnje dečije pozorište preraslo je veliko pozorište.

Proslavli  ste  se  predstavom  „Kad su cvetale tikve”, po romanu Dragoslava Mihailovića, koju ste odigrali 200 puta.  Sa  tom  predstavom  ste  gostovali i u Lazarevcu?

–  „Tikve”  su  napravljene  odmah  po otvaranju večernje scene, a počele su da se izvode  tek  1987.  godine.  Rediteljka  Slobodanka  Caca  Aleksić i  ja  imali  smo mnogo  muke  da  od  pisca  dobijemo  dozvolu  za  izvođenje,  jer  je  predstava  bila pre  toga  skinuta  sa  repertoara  Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Po meni je to  jedan  od  najboljih  dramskih  tekstova, a  rediteljka  je  napravila  odličnu  adaptaciju.  Moja  jedina  monodrama  i  uloga Vrapčeta  učinila  je  da  se  za  predstavu traži  karta  više.  Posle  deset  godina  i mnogih  promena  u  društvu,  ja  sam  shvatio  da  treba  da  se  povučem  –  objašnjava Todorović.

Želja  da  bude  glumački  pedagog  kod našeg  sagovornika  odavno  je  postojala. Poslednjih  desetak  godina  Predrag  Todorović  se  malo  „odmakao”  od  pozorišta,  s  obzirom  da  su  teme  predstava,  po njegovom  mišljenju,  postale  nehumane.Otuda  je  pre  desetak  godina  u  Lazarevcu otvorio  dramski  studio.  Imao  je  vrlo talentovane  učenike  od  kojih  je  većina otišla na studije glume ili režije. Glumac  Predrag  Todorović  oprobao se  i  u  režiji.  Prva  predstava  „Zeka  naduvenko” bila je u matičnom pozorištu, a  ostale  su  nastale  u  Herceg  Novom.  Od svih  režija  (potpisao  je  oko  23)  ističe tri  predstave:  „Mali  princ”,  „Svemirski zmaj” i „Soliter”.

–  Ipak  gluma  je  moj  život.  Svi  koji smo  se  opredelili  za  pozorišnu  umetnost  uradili  smo  to  u  želji  da  ljudima učinimo život lepšim. Kada emocija sa scene dopre do gledalaca, onda je cilj postignut.  Zato  glumci  i  jesu  misionari  – završio je svoju priču Braca Todorović.

LJ. Mladenović


Naslovi

Kursna Lista NBS

Vreme

 

Svetsko a naše

Djavolja Varos