Povratak kultu rada

2 septembar, 2013

Ne dovodeći u pitanje značaj tradicionalne rudarske slave, Svetog Prokopija, u Rudarskom basenu „Kolubara” je ponovo, posle višegodišnjeg prekida i zaborava, obeležen 6. avgust, Dan rudara Srbije. Bila je to prilika da se još jednom iznesu ocene o značaju vodećeg proizvođača uglja za energetiku Srbije, kao i da se potencira nezamenjiva uloga radnika-rudara koji je neimar i nosilac proizvodnje tokom čitave godine. Nešto ranije, za vernost kolektivu, za 10, 20 i 30 godina, oko 1.100 radnika je dobilo tradicionalne jubilarne nagrade u novčanom iznosu. Tokom minule i početkom ove godine nekoliko stotina radnika je otišlo u penziju, na zasluženi odmor, otvarajući prostor da mlađi ljudi dobiju zaposlenje.

Priznanja i odlikovanja dobijena od svoje firme, ma kako to zvučalo patetično, daju ljudima osećaj ponosa i samopouzdanja da su bili uspešni i kreativni u poslu koji obavljaju

Odlazeći iz „Kolubare” u penziju u poslednjih petnaestak godina, radnici svojim bližnjima, porodici i prijateljima nisu mogli pokazati nikakav pisani ili materijalni trag da su svoj radni vek proveli radeći na površinskim kopovima ili u nekom drugom delu velikog privrednog sistema. Stiče se utisak da je polako ali tendenciozno godinama unazad devalvirano sve ono što je nekada decenijama stvarano, a da nisu stvoreni novi vrednosni obrasci za ljude koji su sebe ugradili u rudarstvo Srbije.

Bez nostalgije za prošlim vremenima treba podsetiti da su u vreme samoupravljanja, gde radnička klasa, ipak, nije bila samo dekor socijalizma, svake godine za rudarski praznikdodeljivane plakete i povelje najboljim bageristima i rudarima, zahvalnice za vernost kolektivu, a penzionerima su uručivani jedinstveni pokloni-rudarski štapovi i lampe, simboli rudarenja u oknima. Mnoga od ovih priznanja, uramljena, pored porodičnih fotografija, mogu se videti u kućama i stanovima starih rudara.

Ohrabruje saznanje da sadašnje rukovodstvo, s pravom, čini napore da ponovo afirmiše i motiviše kult rada koji je tendenciozno urušavan, tako da radnik u pravom smislu reči ne bude najamna radna snaga, kako to govore zagovornici liberalnog tržišta u neizvesnim tranzicionim vremenima, već da budu ličnosti čiji se rad uvažava i nagrađuje. Priznanja i odlikovanja dobijena od svoje firme, ma kako to zvučalo patetično, daju ljudima osećaj ponosa i samopouzdanja da su bili uspešni i kreativni u poslu koji obavljaju. Jer, da nije sve u novcu, najbolje svedoče poznate inostrane kompanije koje objavljuju knjige zaslužnih radnika koje se uručuju, kao poklon, poslovnim partnerima. Zato, u svakom slučaju treba podržati napor da se utvrde takva odličja, adekvatna duhu vremena, koja će obezbediti veći poslovni autoritet i identitet zaposlenih. Bio bi to i jedan od optimalnih mehanizama da se napravi pozitivna selekcija između kreativnih i ambicioznih stručnjaka svih profila i onih koji se prema kolektivu ponašaju kao da nije njihova kuća.

RB „Kolubara” minulih godina nije donela ni pravilnik o utvrđivanju dana firme, pa će i ovaj ozbiljan propust biti otklonjen, tako da menadžment u dogovoru sa predstavnicima sindikalnih organizacija nastoji da izabere pravi dan vezan za neki važan događaj iz istorije rudarstva u „Kolubari”.

Traganje za izgubljenim ličnim i kompanijskim identitetom je proces koji se ne gradi preko noći, ali je veoma važno da je ovaj propust, najzad, uočen i da se intenzivno sagledavaju različita rešenja, jer to će istovremeno biti i ozbiljan test poslovne zrelosti kompanije koja je ključna karika „Elektroprivrede Srbije”.

Naslovi

Kursna Lista NBS

Vreme

 

Svetsko a naše

Djavolja Varos