Povrsinski kopovi - Barosevac
Get the Flash Player to see this rotator.

Na današnji dan pre tačno šezdeset godina, počelo je ispisivanje još jednog dela istorije proizvodnje i eksploatacije uglja Rudarskog basena „Kolubara“. Sa iskopanim prvim tonama na Polju „B”, najstarijem aktivnom ugljenokopu Rudarskog basena „Kolubara”, i puštanjem u pogon prvog bloka termoelektrane „Kolubara“ u Velikim Crljenima, elektroenergetski sistem EPS-a i države Srbije dobio je još dva važna oslonca u narednim decenijama.
Od 1956. godine sa Polja „B” put Termoelektrane „Kolubara” u Velikim Crljenima otpremljeno je oko 93 miliona tona uglja, dok je najstarija aktivna termoelektrana EPS-a za to vreme proizvela i predala elektroenergetskom sistemu 50,9 milijardi kilovat-časova električne energije, ostvarila 1.464.152 sata rada na mreži i potrošila 106.705.416 tona uglja sa površinskih kopova Rudarskog basena „Kolubara”.
Od kada je kop Polje „B“ otvoren, otkopano je i odloženo oko 231 milion kubnih metara otkrivke. Rekordna godišnja proizvodnja uglja ostvarena je 2012. godine, kada je iskopano 3.765.979 tona uglja. Najbolji godišnji rezultat u proizvodnji otkrivke od 10.025.265 kubika, ostvaren je 2013. godine.
Osim toga što su simbol tradicije energetike države Srbije, ova dva važna dela sistema EPS-a idu „u korak“ sa vremenom. Došlo je do planiranog proširenja kopa i ulazak u eksploatacionu zonu Polja „Cˮ. Formiran je i savremeni BTO (bager-traka-odlagač) sistem za proizvodnju otkrivke, koji će znatno modernizovati proces proizvodnje, smanjiti buku i prašinu i negativne uticaje na životnu sredinu. Kada je reč o TE „Kolubara“, danas su na raspolaganju četiri bloka, a glavne uzdanice su „trojka” od 65 megavata i „petica” od 110 megavata instalisane snage. Pošto je 2002. godine obnovljen sredstvima EU i EPS-a, blok A5 je 2012. godine dobio i savremeni sistem otpepeljivanja, čime je njegov rad usklađen sa evropskim ekološkim standardima.

Tokom prvih devet meseci, na površinskim kopovima Rudarskog basena „Kolubara” iskopano je oko 20,96 miliona tona uglja. Na kopu „Tamnava-Zapadno polje” ostvarena je proizvodnja od oko 9,39 miliona tona, a na Polju „D” je proizvedeno oko 8,66 miliona tona uglja.

Do kraja septembra, na kolubarskim kopovima je otkopano i odloženo oko 44,39 miliona kubnih metara otkrivke. BTO sistemi na „Zapadnom polju” proizveli su oko 20,78 miliona kubika otkrivke, dok su na Polju „D” otkopali i odložili oko 16,47 miliona kubika čvrste mase.

Stabilna i kontinuirana proizvodnja otkrivke i uglja na kolubarskim kopovima posebno je važna pred zimu, u vreme priprema elektroenergetskog sektora za zimski period, kada je najveća potreba za električnom energijom.

Nacrt prostornog plana područja eksploatacije Kolubarskog lignitskog basena sa Izveštajem o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu predstavljen je u RB „Kolubara“ u okviru javne rasprave o tom dokumentu.

Predloženi plan obuhvata period do 2020. godine i usklađen je sa razvojnim strategijama u Srbiji i međunarodnim propisima iz oblasti rudarstva.

Nakon javne rasprave, koja će trajati do 20. oktobra i analize eventualnih primedbi i preporuka, dokument će razmatrati komisija Vlade Srbije. Očekuje se da će plan biti usvojen do kraja 2016. godine.

Kvalitetan prostorni plan jedan je od najvažnijih preduslova za budući razvoj površinskih kopova Rudarskog basena „Kolubara” i stabilan razvoj „Elektroprivrede Srbije”, koja oko 70 odsto električne energije proizvodi iz uglja.

Izradu plana, uz pomoć velikog broja stručnjaka iz različitih oblasti, zajedno su realizovali Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i Institut za urbanizam i arhitekturu Srbije.

Ceo projekt započet je nakon što je u aprilu 2015. godine doneta odluka da je neophodna dopuna prostornog plana, koji je na snazi od početka 2009. godine, ali su analize pokazale da je zbog obima izmena potrebno napraviti novi prostorni plan područja eksploatacije Kolubarskog lignitskog basena.

Posle višemesečnog rada Unutrašnje kontrole u Javnom preduzeću „Elektroprivreda Srbije” i Rudarskom basenu „Kolubara”, pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije, u saradnji sa Tužilaštvom za organizovani kriminal, uhapsili su devet osoba na području Beograda i Aranđelovca zbog sumnje da su oštetili RB „Kolubara” za više od 13 miliona dinara. Javno preduzeće „Elektroprivreda Srbije” zahvaljuje Ministarstvu unutrašnjih poslova Srbije i Tužilaštvu na brzoj reakciji i saradnji u ovoj akciji.

Uhapšeni su: Z.N. (31), A.J. (31), A.A. (29), S.D. (41), V.Đ. (27), N.P. (27), zaposleni u RB „Kolubara” i V.M. (1970), V.S. (1977) i A.T. (1985), zaposleni u Preduzeću za zaštitu imovine i održavanje objekata „Kolubara-Usluge” iz Lazarevca. Zbog istog krivičnog dela, krivična prijava biće podneta i protiv D. Đ. (35), M.S. (29), B.P. (1990), koji su zaposleni u RB „Kolubara”, V.M. (1972) i S.M. (1978), zaposlenog u „Kolubara-Uslugama”, koji se već nalaze u pritvoru, kao i protiv Z.Đ. (46), koji je na izdržavanju kazne zatvora zbog izvršenog krivičnog dela primanje mita.

Postoje osnovane sumnje da su Z.N. i A.J, zajedno sa D.Đ, u periodu od 26. avgusta 2015. do 13. avgusta 2016. godine, izvršili krivično delo udruživanje radi vršenja krivičnih dela tako što su organizovali kriminalnu grupu i stvorili plan njenog delovanja u cilju vršenja krivičnih dela pronevere.

Grupu su činili Z.Đ, zatim točioci goriva B.P, A.A. M. S, V.Đ, S.D, vozači cisterne N.P, V.M, S.M, V.M, V.S. i A.T, zaposleni u Odeljenju zaštite i obezbeđenja Baroševac. Grupa je funkcionisala na taj način što su se osumnjičeni A.J. i D.Đ. dogovarali sa rukovaocima mašina koje količine goriva, koje su u prethodnim smenama napravili kao višak mogu da ne istoče iz cisterne. Nakon što su ostali članovi grupe bili raspoređeni na prilaznim putevima radi osmatranja, njih dvojica su se susretali na unapred utvrđenim lokacijama u okviru polja B ili polja D površinskih kopova, sa Z.N. i višak goriva koji je ostao u cisterni, zajedno sa raspoređenim točiocem istakali iz autocisterne u plastične rezervoare zapremine 3.150 litara, koji su se nalazili u kombi vozilu. Z.N. je potom kombi sa natočenim gorivom odvozio u svoju ili kuću Z.Đ. NJih dvojica su gorivo prodavali većem broju fizičkih lica na crnom tržištu, a novac od prodaje delili ostalim članovima ove organizovane grupe, koji su učestvovali u protivpravnom prisvajanju goriva.

Ova organizovana kriminalna grupa je od 14. septembra 2015. do 21. aprila 2016. godine, na štetu JP EPS, RB „Kolubara” Lazarevac, protivpravno prisvojila 104.670 litara evrodizela, koji su na crnom tržištu prodavali za oko 105 dinara po litru. Time je ostvarila protivpravnu imovinsku korist u iznosu od oko 10.990.350,00 dinara, a nanela štetu JP EPS, ogranku RB „Kolubara” od 13.607.100,00 dinara. Prilikom pretresa kod osumnjičenih je pronađeno oko 2,5 tone evro dizela koje je policija privremeno oduzela.

Ovo je druga akcija u poslednje dve nedelje, a nadležni u JP EPS nastaviće oštre kontrole kako bi se predupredile ili otkrile eventualne krađe i zaštitila imovina preduzeća.

Grupa turista iz Beograda posetila je RB „Kolubara“ da bi se bolje upoznala sa ovim ogrankom JP EPS, i saznala više o proizvodnji uglja i električne energije u termosektoru. Poseta je organizovana kao deo manifestacije „Dani evropske baštine”, koja se na teritoriji Lazarevca održava pod pokroviteljstvom lokalne samouprave i turističke organizacije.

Gostima su predstavljeni i potencijali industrijskog turizma u lazarevačkoj opštini, prilikom obilaska vidkovca na tamnavskim kopovima. Turisti su bili impresionirani pogledom na kopove „Tamnava - Zapadno polje” i „Veliki Crljeni”, kao i protočnim jezerom koje je napravljeno 2007. godine, prilikom izmeštanja reke Kolubare za potrebe otvaranja kopa „Veliki Crljeni”.

Domaćin posete, dr Slobodan Radosavljević, rukovodilac Sektora za zaštitu i unapređenje životne sredine, okupljenima je govorio o najsavremenijim sistemima za površinsku eksploataciju lignita, načinima za povećanje energetske efikasnosti i projektima modernizacije opreme koji će doprineti unapređenju zaštite životne sredine.

Turisti su obišli i rasadnik „Usluga” u Baroševcu, gde su videli kako funkcioniše proces rekultivacije i vraćanje zemljišta u prvobitnu namenu nakon završetka eksploatacije uglja. Nezaobilazna je bila i poseta znamenitostima Lazarevca - spomeniku Srpski ratnik, spomen-kosturnici i Legatu Lepe Perović u Modernoj galeriji.