Povrsinski kopovi - Barosevac
Get the Flash Player to see this rotator.

Danas je otvorena Sedma međunarodna konferencija „Ugalj 2015“, koja se održava od 14. do 17. oktobra na Zlatiboru. Tradicionalana manifestacija rudarskih stručnjaka iz zemlje i inostranstva, ove godine je okupila oko 130 učesnika iz Srbije i deset zemalja regiona.

Prema rečima dr Vladimira Pavlovića, profesora Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu, manifestacija se održava u momentu značajnom za strategiju razvoja rudarstva u Srbiji. Karsten Drebenštet, dekan Bergakademije iz Frajburga je govorio o pravcima razvoja površinske eksploatacije u nemačkim rudnicima.

O razvoju rudarstva u okviru JP EPS govorio je Milan Jakovljević, koji je ovom prilikom prisutne upoznao sa organizacionim promenama koje se dešavaju u EPS-u, a istakao je da su novom reorganizacijom i gubljenjem statusa privrednih društava, kolubarski i kostolački ugljeni basen praktično spojeni u jednu celinu, koja će doneti brojne benefite za funkcionisanje proizvodnog procesa i investicija.

Cilj je jedinstvena, unificirana, rudarska organizacija u EPS-u, a očekuje se poboljšanje bezbednosti i zdravlja na radu, podizanje iskorišćenja rudarske mehanizacije, uvođenje procesa homogenizacije i podizanja kvaliteta uglja i poboljšavanje procesa planiranja.

Mihailo Petrović, direktor za proizvodnju uglja RB Kolubara je govorio o strateškom planu razvoja površinske ekspolatacije uglja u kolubarskom basenu. Naglasio je da su kolubarski kopovi vraćeni na nivo proizvodnje pre katastrofalnih poplava iz 2014. godine. Istakao je dva potencijalna pravca razvoja do 2025.godine: stabilizaciju proizvodnje u istočnom delu basena i pouzdano snabdevanje termoenergetskih kapaciteta, a da bi ova dva cilja bila ostvarena neophodne su investicije i ulaganje u rudarsku mehanizaciju i otvaranje novih kopova.

O strateškom razvoju rudarstva u kostolačkom ugljenom basenu je pričao Zoran Vuković, direktor za proizvodnju uglja u Kostolcu. Istakao je cilj da se proširi proizvodnja na kopu „Drmno“ kao i da u strategije razvoja kolstolačkog ugljenog basena bude uneta opravdanost otvaranja novog kopa „Dubravica“ koji će označiti stabilnost proizvodnog procesa.

Skup se održava u organizaciji Saveza inženjera rudarstva i geologije Srbije, Jugoslovenskog komiteta za površinsku eksploataciju, „Elektroprivrede Srbije” sa ograncima RB „Kolubara„ i Termoelektrane i kopovi Kostolac, a u saradnji sa Ministarstvom rudarstva i energetike Republike Srbije.

 

Tokom prvih devet meseci tekuće godine nа površinskim kopovimа Rudаrskog bаsenа „Kolubаrа” proizvedeno je 20,26 milionа tonа ugljа, nešto više od plаnom predviđenih količinа zа ovаj period.

Nа Polju „D” je iskopаno oko 8,90 milionа tonа lignitа, odnosno tri odsto više od plаnа. Rudаri kopа „Tаmnаvа-Zаpаdno polje” su proizveli 7,85 milionа tonа ugljа, što je 30 posto iznаd bilаnsа zа ovаj period.

Nа kopu „Veliki Crljeni” je iskopаno oko 2,93 milionа tonа, što je nа nivou plаnа. Zbog brojnih problemа koji od početkа godine prаte rаzvoj rudаrskih rаdovа nа Polju „B” nа ovom ugljenokopu je iskopаno oko 580 hiljаdа tonа ugljа, što predstаvljа četvrtinu ostvаrenjа plаnа zа prvih devet meseci.

 

 

Uprkos visokim temperaturama sistemi Rudarskog basena „Kolubara“ rade ovih dana punom parom, o čemu govori i podatak da je na površinskom kopu Polje „D“ 11. avgusta zabeležena rekordna dnevna proizvodnja od čak 50.874 tona uglja.

Ovako visok rezultat tokom jednog dana poslednji put zabeležen je 30. maja 2009 godine. Tokom jula, sa Polja „D“ je, u proseku, svakog dana stizalo između 33 i 35 hiljada tona lignita, dok je u prvoj dekadi avgusta ovaj rezultat podignut na čak 40.000. Nadležni kažu da je poboljšanju rezultata doprinelo to što je tokom redovnog godišnjeg remonta opreme osetno podignut kvalitet sastava traka na sistemima, što je dovelo do smanjenja broja zastoja i značajnog povećanja efikasnosti sistema.

Inače, na svim površinskim kopovima „Kolubare“ dnevno u proseku ukupno bude proizvedeno oko 90.000 tona lignita.

Prva faza reorganizacije „Elektroprivrede Srbije“ završena je danas stupanjem na snagu statusnih promena u okviru sistema EPS. Umesto dosadašnjeg organizovanja kroz 14 pravnih subjekata, sistem „Elektroprivrede Srbije“ od danas  funkcioniše sa tri pravna subjekta, a to su: matično Javno preduzeće „Elektroprivreda Srbije“, zavisno društvo Operator distributivnog sistema „EPS Distribucija“ i zavisno društvo „EPS Snabdevanje“.

Današnjim statusnim promenama počinje i novo poglavlje u organizaciji EPS-a i ovo je jedna od istorijskih promena. Sedam nekadašnjih privrednih društava za proizvodnju uglja i električne energije od danas je pripojeno matičnom JP EPS, a četiri privredna društva za distribuciju električne energije pripojeno „Elektrodistribuciji Beograd“ i od danas zajedno čine zavisno društvo Operator distributivnog sistema „EPS Distribucija“.

Novim načinom organizacije biće uvedeno jedinstveno upravljanje u sistemu EPS-a i doći će do ujednačavanja procesa i procedura, a poslovanje EPS-a biće transparentnije, efikasnije i profitabilnije. Prema načelima najavljene korporativizacije, uspešnost će se meriti rezultatima, većom efikasnošću i profitabilošću.

Ove statusne promene predviđene su Programom reorganizacije „Elektroprivrede Srbije“, na koji je Vlada Srbije dala saglasnost 27. novembra 2014. godine. Druga faza reorganizacije predviđa do leta 2016. godine uspostavljanje prava svojine i prelazak iz statusa javnog preduzeća u status akcionarskog društva. Naredni koraci u korporativizaciji slede, a cilj su uštede i efikasnost poslovanja uz jačanje konkurentnosti i uspešnosti EPS-a.

Sektor za odnose s javnošću JP EPS